Jazavicar je rasa....

Јазавичар је раса ловачких паса.


Основно
Висина ове расе није прецизирана стандардом, а тежина зависи који је јазавичар у питању:

* нормални јазавичар највише до 9 kg
* патуљасти јазавичар највише до 4 kg ако је стар 18 месеци, са обимом грудног коша до 35 cm
* јазавичар кунићар највише до 3,5 kg са 18 месеци старости, док му је грудни кош до 30 cm

Карактеристике расе
За исти варијетет (према типу длаке) важе исте физичке и психичке карактеристике без обзира на висину.

Спољашњост

Препознатљиви су по издуженом телу. Врат му је дугачак и мршав, а глава му се стањује према носу који је сув, црн или браон, већ у складу са бојом длаке; њушка му је дугачка и права. Очи су овалне, црвенкастосмеђе или црносмеђе боје. Уши су прилично дуге, заобљене на крајевима и пљоснате. Постављене су високо уназад и висе уз образе. Веома су покретне.

Грудни кош је овалног облика, леђа кратка и крута, слабине широке, а сапи дугачке и заобљене. Ноге су кратке, мишићаве. Предње ноге нису потпуно паралелне, већ су благо окренуте ка споља. Стражње ноге су паралелне, гледајући од назад и са снажним скочним зглобом. Плећка и надлактица су исте дужине и образују прав угао. Подлактица је кратка, лакат је дебео, а подлактичне кости крупне. Шапе су широке и округле. Реп је постављен у продужетку линије леђа.

Боја длаке

* Код краткодлаког јазавичара равна, сјајна и веома густа длака може бити:

* једнобојна: риђа до црвенкасториђа;
* двобојна: црно, смеђа, сива или бела са јаркоцрвеним обележјима на појединим деловима као што су доњи делови ногу или реп;
* вишебојна: основа је светлосмеђа, светлосива или чак бела са неједнаким тамносмеђим, црвенкастим или црним мрљама.

* Код оштродлаког јазавичара могуће су све боје, а квалитет длаке је сличан као код краткодлаког са тим да је оштрија, са бујним обрвама и брковима који красе њушку.
* Код дугодлаког јазавичара длака такође може бити једнобојна, двобојна и вишебојна као код краткодлаког, али је она код њега дуга, мекана и свиленкаста.

Темперамент

Ови пси су интелигентни и нежни, али и посесивни.

Здравље

Јазавичар може имати проблема са кичмом: укоченост, болови, искривљеност кичме. Када напуне пет година, могу да оболе од парализе задњег дела тела, што је последица дискусхерније. Ово захтева сложену терапију.

Историја

Кинолози сматрају да је овај пас настао у Немачкој укрштањем нисконогог швајцарског гонича са пинчером. Први варијетет који је тако настао је краткодлаки, а касније су настали и дугодлаки и оштродлаки који се од свог претка разликују само по крзну.

Дугодлаки је настао укрштањем краткодлаког са шпанским и немачким епањелима, такође у Немачкој, негде у 16. веку.

Тек у 19. веку је настао оштродлаки који се показао веома добро прилагођен за лов, због густе длаке која га штити од хладноће и трња. Настао је укрштањем између краткодлаког јазавичара, шнауцера, денди динмонт теријера и вероватно шкотског теријера.

Због открића представе пса веома налик јазавичару у једној од гробница египатског фараона (4000. година п. н. е.), може да се закључи да јазавичар води порекло чак из старог Египта. Међутим, то је мање вероватно.

Значај

У Немачкој и Великој Британији се још увек гаје као ловачки пси. У лову су храбри, издржљиви и истанчаног њуха и ово последње их чини посебно надареним за потрагу за рањеним животињама. Њихов назив на немачком језику значи „ловац на јазавце“, те се зато тако називају и на српском. Осим јазаваца, лове и лисице и видре. Првенствено су јамари.

У Француској су више цењени као пси за друштво. Због многобројних квалитета радо се гаје широм света, посебно дугодлаки и краткодлаки.

Савети одгајивача
Ови пси су склони гојењу уколико се гаје у стану или у кући, па је потребно да имају редовну физичку активност и дијету.